Iz tog položaja kroz pokret uspravljanja smo stupili u život. Noge naravno koristimo prilkom hodanja. Pokret spuštanja i podizanja tela, odnosno čučanj je takodje vrlo prisutan u našoj svakodnevici. Nažalost, ako nije naminski odradjen korektno, uglavnom nam je na štetu…
A isplati se potruditi se da to preokrenemo u svoju korist. Evo zašto..
Kompleksna je vezbovna aktivnost koja donosi snagu celom telu, nogama i trupu prevashodno…
Zasto snaga celog tela ?
Odgovor je prost. Slabo telo ide u penziju posle 40. god rapidno. Pošto nije optimizovano za neaktivnost, nema signal da je korisno. Slabost i bolest idu ruku pod ruku. U bolesnom telu ni umu nije komforno. Dalje, energetski i finansijski je vrlo neprofitabilno. I to malo što je sposobno uraditi, zaradi taman za lekove, farmako industrija puni buđelar.. Surovo zvuči, ali jeste činjenica.
I sada je dragi čitalac verovatno uzrujan. I treba, zato što je to lako pretvoriti u motivaciju. Motivaciju za zdravim i funkcionalnim telom do kraja života . Ako vam sada padaju na pamet uclanjenja u fitnes klubove, teretane, prodavnice zdrave hrane, oprema za vežbanje, to je super. Ali jak start zna dovesti do sindrome pregorevanja, a rezultat se ne pojavljuje na izvolte.
Daleko učinkovitiji je lagani start, sa postepenim ulaskom u proces. Proces je ono u čemu biste trebali uživati. Ajmo da definišemo prvi korak i tolio od mene, dalje je na vama.
Za start na putu zdravog i funkcionalnog života peporučujem svakodnevnu vežbu čučnja. Ali, svakodnevnu, obećajte sebi, ili nemojte ni krenuti. Zalepite tablicu na frižider gde ćete pisati plusiće posle svakodnevnog izvodjenja.
Zasto čučanj ? Prvo, neophodan nam je iz zdrvstvenog aspekta. Ta krv koja silazi u noge i deo je velikog krvotoka, ima problem uspeti se nagore ka srcu, jer ide nasuprot sile zemljine teže. I brzina kojom će ona stići do srca, zavisi isključivo od snage mišića nogu. Na ovaj način indirektno pomažemo i malom krvotoku koji vodi krv i pobolljšava dotok kiseonika u sam mozak.
Imamo i poboljsanje funkcionalnih performansi. Lakši hod i savladavanje veće distance bez napora. Ulaza i izlazak iz auta , ustajanje, sedanje. Savladavanje stepenica i uzbrdica, svakako efikasnije. Imamo u vidu da vezba cucnja simulira misicni rad kod hodanja, trčanja, planinarenja, skijanja…
I svakako estetski aspekt u smislu da noge postaju vitkije, definisanije mišićno, a svakako će doći do lakšeg oblačenja neke garderobe.
Ranije, kod mnogih naroda sveta, pogotovu u na afričkom i azijskom kontinentu, stav čučnja je bio radni položaj u kome su ljudi provodili dobar deo dana, takodje i odmarajući položaj.
Danas to nije slučaj, pa otud jedan mali osvrt na tehniku izvođenja čučnja. Stopala su postavljena malo šire od širine ramena i gledaju u polje. Stegnite mišiće zadnjice , kolena širite ka spolja i spuštajte trup u zamišljeni prostor izmedju nogu. Da nebi otišli isuviše napred, predlažem uvežbavanje tehnike ispred zida od koga će vam stopala biti udaljena 10 cm. Tempo izvođenja može da bude sledeći, u spustu provedite 3 sekunde, 2 sekunde u krajnjem položaju, 3 sekunde u podizanju i 2 sekunde u odmoru. Broj ponavljanja smo već dogovorili na početku teksta.
Čučanj je vežba koja dokazano podiže hormon rasta , znači učestvuje u stvaranju i obnavljanju tkiva. Lako to možemo prevesti u funkciju podmladjivanja tela pa otud anegdota sa dalekog istoka koja kaže da osoba koja izvodi čučnjeve pije sa „ fontane mladosti “ . Pa, živeli !