Moja priča
Osnivač Laboratorije Pokreta
Zdravo, Ja sam Saša Pešić
Bavim se masažom 15 godina. Kažu ljudi da sam im pomogao istom, bolna stanja su se povlačila. Ali, posle par meseci vraćali su se opet sa istim problemom. Moj pristup problemu je da ga sagledam, raščlanim i eliminišem uzroke koji ga stvaraju, na taj način rešavajući ga trajno.
Shvatio sam da problem nastao u samom telu, rešavan spoljnim faktorima (masaže, lekovi, fizikalne procedure…) imaju kratkotrajno instant dejstvo. Dakle, tu gde je uzrok problema, nalazi se i resenje. Zaključak, u pokretu. Ali ne bilo kakvom.
Mogucnosti ljudskog tela su velike, sto nam dokazuju ljudi koji ga koriste u profesionalnom smislu, kao sto su sportisti, plesači, i razni performanseri… Ali, to takođe može biti uzrok problema
Nameće se zaključak da je pokret neophodan, ali u doziranom opsegu.
Pošao sam od neosporne činjenice da je današnji način života u dobroj meri ugasio potrebu za pokretom. Mozak, komandant pokreta, poznat po svojoj ekonomičnosti, polako deaktivira mišiće koji se ne koriste, a aktivni trpe preveliki angažman. Ova situacija nepovoljno utiče na okolna tkiva. Trpe krvni sudovi, nervi, tetive pa i same kosti i zglobovi. Do mozga se vraća signal bola. Bol je mehanizam kojim nas telo obaveštava da ne funkcioniše ispravno. Kao odgovor na ovakve situacije, logičan sled stvari je da uspavane mišiće probudimo i aktiviramo, a da prenapete, rasteretimo i opustimo.
Posle razgovora sa klijentima i detaljnog upoznavanja sa njihovim problemom, umesto bilo kakvih instant resenja ponudio sam im način da trajnije reše svoj problem. Program vežbi ! Ali ne bilo kakav. Individualno kreiran sa preziciranim vođenjem sa moje strane. Kroz program sam obezbedi njihovim telima pravilnu aktivaciju trupa, povećan obim pokreta u zglobovima, bolju šemu i koordinaciju pokreta. Motorni i senzitivni sistem je kompletno opserviran, time smo postigli da stanje tela bude što bliže prirodnom, bol je počela da nestaje.Uz povećanu samosvest o svom položaju tela u prostoru i samom držanju, na duže staze smo rešili bolna stanja.
Sve češće su bile situacije gde su klijenti bili sprečeni zbog obaveza da dolaze u moj studio na vežbe. Kako je kontiunitet presudan za uspeh, nastavili smo komunikaciju preko društvenih mreža, gde sam slao vežbe u video formatu i konsultovali se oko istih. Ubrzo su mi se počeli javljati ljudi sa bolnim sindromima, gde su više birali ovakav vid komunikacije, zbog izbegnute obaveze da moraju doći u moj studio. Lakša varijanta je svakako obraditi u toplini sopstvenog doma, u vreme kada tebi odgovara.
Saznanjem da mogu pomoći, a pritom da ne moram fizički nadzirati klijenta kroz program,
dobio sam mogućnost da izadjem u susret većem broju ljudi i utičem na rešenje njihovih tegoba. Bila je to osećaj velikog zadovoljstva i ispunjenosti.
